Traktor se zaustavlja pred seoskom kafanom. Iz njega izlazi ‚‚šifonjer" i kaljavim čizmama staje na prag kafane. U trenutku kada stupa u dim i memlu lokalnog centra za mentalnu relaksaciju, graja prestaje, a pevačica dobija vibrato u glasu. Mesto za stolom levo od bubnjara, iza kojeg gitarista već brka akorde, je uvek prazno. Njegovo je. On seda i podiže levu obrvu, što znači rakija. Konobar zakopčava gornje dugme košulje i prinosi mu lagano sa strane, flašu i fićok. Ubrzo zatim uzima metlu i povlači se u klozet, odakle ga posmatra kroz odškrinuta vrata. Vlasnik, iz kancelarije već zove staklorezca, a muzičari ostavljaju slepog violinistu da solira, povlačeći se u zadnji deo kafanskog dvorišta. U trenutku kada zadnji gost napušta kafanu, enterijertista uzima pepeljaru i lomi staklo na ulaznim vratima. Odmah zatim podiže sto i baca ga na šank. Stolicom razbija sve prozore na kafani, a čivilukom lomi instrumente i cepa bubnjeve. U prolazu, dok izlazi iz kafane, razbija ogledalo i polako seda na traktor. Vlasnik kači CLOSED tablu koja se ljulja na promaji, dok staklorezac pakuje staklo u svojoj radnji nedaleko odatle. Konobar izlazi iz toaleta i počinje rutinski da čisti krhotine. Enterijerista je odradio posao i uveliko spava u svojoj kući na izlazu iz sela. Žena i dvoje dece već godinama spavaju ko zna kod koga. Odavno, još od vremena kad nije bio takav.
Maestralno delo, maestralno. Čoveče, kako si ovo dobro napisao, to je za medalju. Retko kad ovo pišem (gotovo nikad), ali ovo treba u odabrane.
Svaka čast - PLUSČINA!
Odlično