Erik Đesba-Đesba

Дете грађанског рата у Југославији, од мајке Емине, рођене Сарајке и оца Рожеа, професионалног војника, припадника УНПРОФОР-а. Роже их напушта чим му се указала прва прилика да се врати у Камерун, оставивши Емину саму са малим Ериком. Због боје коже наш јунак није увек имао симпатије околине, а Еминина родбина није благонаклоно гледала ни на то што му је отац хрићанин. Ерик је од малих ногу показивао љубав према фудбалу и није се обазирао на покушаје да га натерају да тренира атлетику. Иако је показао таленат, није добијао шансу да се опроба у репрезентативним селекцијама, јер многи нису желели црнца у репрезентацији. Са 18 година одлучује да потражи срећу француском Нанту, где се врло брзо истиче одличним играма. ФС Камеруна се ангажовао око њега, отишао је да упозна полубраћу, родбину и оца коме није опростио што је оставио мајку и њега саме у послератном Сарајеву. Постао је стандардни репрезентативац Камеруна, док га на клупском плану очекује селидба у неки од енглеских клубова који се отимају о њега.

С времена на време скокне до БиХ да обиђе мајку и два-три друга. Понекад, пред спавање, запевуши "Сарајево, љубави моја".