Pušnica natrpana nepoznatim sibolima u kojoj, spazivši te, sva zadrigla gospoda nemuštim jezikom opisuju siluetu u magli. I dok razmišljas o tome koliko to zmijski car ima sinova u smrtnim opasnostima i treba li iz tamnog vilajeta uzeti jedan ili možda nijedan čokanj rakije, predskazanje o “otcepljenju” novog dela Srbije guzi te iznutra.
Zbogom Subotice, na kurac te nabijem!
I pozdravljaš samog sebe uz pesmu "Otkud tebe da se setim"