Oličenje uzvišenosti. Ideal. Po difoltu, najlepša osoba na svadbi koju svi gledaju sa određenom iskrom sreće i sete u očima. Ona je glavna jer je to njen dan; i veče je njeno ali u nekom sasvim drugom smislu, dok će gosti to isto veče iskoristiti da iskre u očima zamene peglanjem u vece šolju ili kritikovanjem kako je čorbica imala suviše malo mesa.
Svadba kod Gagija u Sevojnu. Puno u restoranu kao u Stefan Braunu petkom uveče. Došli trubači, svi gosti zinuli u mladu.
Dušan: I tako ti pričam, ovi što prodaju slike nikako da dođu.
Branka: A ti se slikao, dao Bog, kao da se ti ženiš!
Dušan: Ma, jedi govna, nego prič... Pogledala me mlada! Nasmejala mi se!
--------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------
Radiša: Kevo... Kevo... Kevo... Kevo! (Ne reaguje kao da je u toku "Mala nevesta")
Jovana: Nemoj da je prekidaš. Vidiš da gleda mladu.
Radiša: Kevo... Kevo... Keeeeeeeeevooo! (okreće se keva za 90 stepeni) Pa, jebemudete, što se ne odazivaš?!
Keva: Čujem te, slepče, nego gledam kako mlada seče jebenu tortu i gura onom liku 100 jevreja u saksofon.
Da, svi pogledi uprti u mladu, a bogami i prvo pitanje koje postavljaju posle svadbe oni koji nisu bili prisutni:"Kakva je bila mlada?", govori o tome koliko je dotična bitan faktor svake svadbe koja drži do sebe :)