Davanje jednog univerzalnog odgovora na svako pitanje, svaku konstataciju. Usled totalnog bole me ku•ci odnosa prema svemu.
zvoni telefon, momak diže slušalicu, sa strane se čuje ženski glas
-Ljubaviiiii
-Da
-Beboooo, nisi nečim zauzet sad?
-Da
-Šta da?
-Da
-Ok ljubavi, e slušaj šta mi se desilo danas kreće priča od minimum 20 minuta
-Da
-A ljubavi jesi ti mene slušao uopšte?
-Da
već malo sumnjičava i ljutita devojka nastavlja
-Bebo, reci ti meni koji je danas dan?
-Da
-Usput zovem te da ti kažem da si stoka koja je ladno zaboravila moj rođendan!
-Da
-PREKINI VIŠE!
-Da
-To je to, Jovane, raskidamo!
-Da
Фино. Кад сам прочитао, било ми смешно што сам, негде око треће-четврте реченице, почео да очекујем да ће на крају да буде погрешан број или тако нешто.
"То је то!"
"То је то... А ко је то?"
После ипак видим, то би било превелико одступање од израза и дефиниције.
Олично!