Prijavi se

Filozofija borbe velikih pobednika

Сантјаго Коровјов 2011-08-14 02:23:05 +0000

Прво ударити на војсковођу, ђенерала или некох сличног важног главоњу, свим средствима га разјебати и онда хаотичну и неспремну војску докрајчити. Примењиво у скоро свим ситуацијама, јер не постоји савршена демократија. Свуда се истиче један, макар мало важнији од осталих. Почев од малих групица зајебаних ликова у локалном сокаку и набеђених форумаша па све до правих, озбиљних армија.

Војна тактика којом је Александар Македонски протутњао кроз противнике и остављао само њихове обрисе за собом. Иако на први поглед делује лако, знајте да није. Максимална спремност у сваком тренутку, памет и пре свега објективност су прекопотребне особине.

Добар војник зна када треба да се повуче, не срља по сваку цену у пропаст. Истина је да ће у животу бити доста ситуација у којима ово није могуће применити, па је стога потребно бити чврсто ногама на земљи и не летети превисоко нити падати прениско зарад сопствене сигурности.

1 - Матори, који ти је курац, ниси још ни једног трола убио, а играш већ двадесет минута. Дај јеботе, који ти је курац?
2 - Ма ћути, морам прво да нађем караконџулу, прво њу да сјебем.
1 - Е војниче, ову битку тако нећеш добити, него дај ми тај џојстик, да ти ћале покаже како се праве деца.