Fiziološki glas

- Ćale..ćale...ĆALE!!!
- Šta se dereš konju jedan? SEREM!
- Idi bre u tojaš! Presek'o sam se! Sediš u klonji već četrespet minuta! Ne znam da l’ si živ, mrtav, koji ti se moj desio!
- Živ, živ, življi nego ikad! Samo prestani da smaraš, taman sam stig’o do trećeg poglavlja Marfijevog zakona.
- Ma idi bre! Sedi ako ćeš tamo do sutra, samo na svakih 10ak minuta makar prdni, podrigni, kini, pusti bilo kakav fiziološki glas, samo da znam da si živ!

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

- Au brate, odvez’o m i se pupak od smejanja dok sam te čekao, ne bi verovao čemu sam prisustvovao!
- Čemu brate, šta se desilo?
- Ma stojim tu na ćošku i čekam te dok kasniš, ponavljam kasniš...i nailazi neka riba, šeta nekog malog pinčiku. Isti bre k’o one male kere što idu i tandrču na baterije.
- Znam bre, znam. To oni što ne znaš da l’ je pacov ili ker.
- E taj! I počne ona sa njim da vrši konverzaciju: „Dođi Rašo, dođi mamici...ne tu Rašo, ajde Rašo...!“ A Raša je ne jebe dva posto, stoji genije na sred puta i ni makac! Riba ispizdela, upljuvala se objašnjavajući se sa njim. I tu mu ona mačka priđe, nagne se ka njemu da mu rukom zapreti, a Raša samo trepn’o koji put okicama i čuješ TRRRRRRT! A ja tu nisam mog’o da iskuliram i počnem da se smejem na glas k’o budala! Ova se zarumenela, počela da me psuje kako sam nekulturan, pokupi onog njenog Rašu pod mišku i zamače iza ugla. Hhahahaha au brate, nisam mog’o da verujem, tako mali ker, a gruva k’o haubica!
- Au brate, koji si tek ti balvan! Pa to je onda bio mamicin fiziološki glas, a ne Rašin protest protiv tiranije!
- Hahhahahahhah e tek sad mi je još smešnije!