Fk Dođite nam opet
Sportski klub koji tvrdi da igra fudbal. Ne liči, ali ajde da im verujemo ako tako kažu. Lociran u Srbiji.
Posle prodaje iole talentovanih klinaca, koji znaju da spoje 1 ipo pas, posredstvom tata menadžera, ovaj domaći sportski kolektiv mora nekako da se pojača za prvo kolo evro kupova. Prvo i poslednje.
Pored bangavih crnaca sa livada Avale i prašuma Amazonije, bez noge, obrazovanja na nivou Bice i Đeljane i iskustvom u branju pamuka i bežanja od lavova na 10km, dovode se i domaći, provereni asovi (As- anti sportista). Matorci čije su najbolje godine prošle u vreme Tita, posle dugog iskustva u grejanju klupe poznatih klubova iz Norveške druge lige, i Nemačke severne regionalne lige, se vraćaju na mesto gde su napravili prve fudbalske korake. Da završe karijeru. Mada, bolje da je nisu ni počinjali. Predstavljaju se kao veliko pojačanje, a posle par utakmica može se primetiti da ih je pregazilo vreme, a i prostor, i da bi deda Miloje sa Kališa(Pobednik Kališ opena 1987) bio bolje rešenje.
- Brate, došao Petrović iz Hafnafjordura!
- Gde ga nađoše bre...
- Ma za našu ligu taman.
- Koliko godina on ima?
- 45, ali trči kao da mu je 42! Ima da ljušti!
- Daj brate, taj se seća desanta na Drvar i Pavla Vujisića kad je bio mlad. Može samo krompir kod nas u menzi da ljušti...
