Fotošop

Lutajući randomno po fejsu nalijećeš na profil Mawe_Gawawe koja ti privlači pažnju profilnom slikom. Detaljno joj prečešljavaš kroz album profilnih slika koje su "kao" slučajno ostale otvorene za javnost, a mogle bi pa posluže u Anatomskom atlasu (da autori istog za potrebe istog ne slikaju tijela pokojnika). Šalješ frendšip rekvest, malo je bockas, napadaš joj inboks i ostale današnje romantične stvari. Napokon saznaješ da se zove Šeherzada, ona prihvata tvoj zahtjev za prijateljstvo i poziv na lajv dejt.
Skock'o si se i zapičio do najromantičnijeg mjesta u gradu. Stig'o si, Cigančići odmah počinju da te salijeću da im udijeliš neku kintu, cirkaš voćni sokić i sa vremena na vrijeme guraš nos pod pazuh da se njušneš jer si se u frci zaboravio tušnut. Zapahnuješ se Brutom, ipak ti si mačo. I čekaš. I čekaš. Nema je. Taman si htjeo da kreneš, kad ti prilazi neko neidentifikovano humanoidno stvorenje koje počinje da te fiksira pogledom i smije se blaženo. Automatski te hvata kripi nervoza.
Ti : "Jao izvini, nemam ništa sitno, sad sam dao svu siću onoj džamahiriji, odraše me u neznanju."
Ona: " Molimmm!?!?!?"
Ti: "Rekoh nemam para da ti udijelim jbg, pretpostavljam da ti treba za plastičnu operaciju."
Ona: "Konjino, to sam ja, Šeherzada!"
Ti (već samosmaknut svojom iskrenošću, ukopavaš se još koji fit u zemlju): "Jaoo, molim te izvini, nisam te prepoznao! Šta ima, jesi li dobro zdravstveno?"
Ona: "Jesam, zašto pitaš?"
Ti: "Ma onako, sad kad sam ti vidio facu, mislio sam da te nije slučajno udario kamion ili tako nešto na putu ovamo."