Opatica 21. veka. Učaurena u svoju mahunu staklenog zvona, izolovana od pošasti modernog doba, bluda i nemorala.
Na ulici je možete prepoznati po neuglednosti. Zjapi za nepažnjom i samoćom. Smatra se da je nevina, mada kolaju priče kako ga prima da niko ne zna, potajna kurvica obučena u runo ovce. I pored toga, uživa simbol čistote i neiskvarenosti. U krevet je ne biste odveli ni pored tri koktela jer će ih uljudno odbiti pod izgovorom da ne pije, ako je uopšte uhvatite u nekom od društveno reprezentativnih objekata.
Nema - osim ako joj ne uputiš neko eksplicitno pitanje.
Skromna - u svakoj prilici.
Nepoželjna za muški rod - u svakom smislu.
Pre ćeš se ovajditi od časne sestre u manastiru preko sedam, gora, mora i jezera koji čuva opasna zver, nego što ćeš od Franjevke dobiti broj telefona.
(razgovor portira u studentskom domu)
- Je li, šta je sa onom tunjavom iz 310, u kom je fazonu? Snimio sam je par puta tu u hodniku, mada ne znam kako pošto je nečujna poput duha. Je l' je posećuje neko?
- Ona tršava mala? Jok brate, dolazila joj keva jednom koliko se sećam. Ona ti je Franjevka. Jedini muškarac koji joj je kročio u sobu za ove 3 godine koliko je ovde je majstor Boža, onda kad je prijavila da joj ne radi slavina. Ubeđen sam da je očitala tri'es komada Oče naš da očisti greh sa sebe.
