Frka

Sledeći, prvi jutarnji je u pola 5...izdrži još malo...ako izađem na sred ove livade sad, ima da čekam više od 2 h...izdrži...barem 5 stanica do svoje, pa možeš i peške...truc! A u pi*du materinu,ni jednu rupu nije omašio! Hladan znoj, bleda faca...Čuti bešiko, više nikad neću da te vodim na pivo!!! E, tako, stisni se i ćuti! Jbte,ovaj ćale do mene me sve vreme gleda, valjda misli da sam na teškim drogama ili nešto...
Tri stanice do kraja ustajem, krećem ka srednjim, taktika u mozgu se gradi već 20 minuta, tu je odma´ parkić, mrak, ima da uvatim prvi žbun i podignem vodostaj Save i Dunava...
-Eeee, školska, od kad te nisam video!! Unezvereno se okrećem. Mile Klempa. Bio je smarač i u osnovnoj, sad me naš´o...-De si sad krenula, pa zar ti ne živiš na okretnici?! Hahaha,da se nisi udala 3 stanice niže, hahaha!-Maaa, ukočila mi se noga pa htela malo da prošetam....-E,jesi blesava,sad da šetaš,u 15 do 3...negoooo,jesi završila fax, jesi se udala, ahahha,svi se žene i udaju, baš sam steo Glistu pre neki dan...-monolog se nastavlja, ja ga više ne čujem, bešika mi psuje majku zbog ne ispunjenog obećanja, u glavi pokvarena ploča-izdrži,izdrži,izdrži...monolog i klempava glava me prate do pred zgradu-Ajde Mile, čujemo se neki dan, mnogo sam umorna...gledam kroz njega, faca iskrivljena-E, stvarno? Baš bi´ voleo!A jesi menjala broj?-Nisam, nisam, e, sad stvarno moram da palim!Ćaos!-Ali ,ja ni nemam tvoj m....zvek ulaznim vratima,lift čeka k'o poručen, ajde nešto barem...Neće da krene! Aaargggggh!!! Preskakanje 2 po 2 stepenika do stana, glasno psovanje cele zgrade, jakna, farke već otkopčane...
Ključ-2okreta-3 koraka-wc šolja-nirvana.