Gajgerov brojač

Sastavni deo svakog kompa koji bio nov u vreme kad je jedini način da nešto vidiš na netu bio da par minuta psuješ milosnu majku pišteću raspalom modemu, i onda se nadaš da u narednih pola sata niko neće dohvatiti slušalicu telefona. Dakle, poprilično stare mašine. Svrha mu je da se povremeno oglasi svojim pucketanjem i time vam stavi do znanja pod kolikim se opterećenjem nalazi sistem, mada mu je prava uloga da učestalošću pucketanja pokaže koliko je komp blizu tački raspada.

Vraćate se iz vecea i čujete ortaka iz sobe.
"Hahahaha, ee, našao sam, da vidiš! Ajde, bre, kršu. E, koči ti ovo nešto mnogo." Zatičete nekog golog Turčina na ekranu, zvučnike koji ispuštaju nasumične zvuke i kućište koje se oglašava kao kada u Half Life-u upadnete u one zelene bare.
"Jao, idiote, rekoh ti da ne tražiš ništa, jedva sam pokrenuo malopre Vord, kažem da je ovaj komp sranje i da ga koristim ako baš moram. Aj restartuj ga dole."
"Neće. Neće ni na veliko dugme. Izvuci ga iz struje. "
.....
"Brate, što se ne gasi?"
" Znaš kako, ne bih da te plašim, ali izgleda da je postao samoodrživ. Nije se to dobro završilo u drugom Spajdermenu, neće ni ovde. Pali kola, 'ajmo mi lepo da grunemo ovo u jezero dok nije napravilo neki veći pičvajz."