Garsonjera

- Šta ti je budalo, što se smeješ toliko?
- Ma nećeš verovati. Ladno Peca smarao neku njegovu bivšu devojku na ulici i to je baš onako momački smarao. I ribi valjda više prekipelo, pa je zvala svog sadašnjeg dečka da dođe, a Peca zvao mene i Đoleta kao podršku ukoliko ih bane više. I ladno mi došli tamo, a ona priča o njenom dečku kao da je nastao ukrštanjem Brus Lija, Tonija Montane i Rokija jendvatričetripetšes. Znači mašina za ubijanje. I sad mi stojimo čekamo da dođe taj polu-čovek-polu-sudnji dan, kad ono vidimo niz ulicu piči neka garsonjera. Po njenoj faci odjednom izvalimo da je to taj lik sa ortakom. Znaš koliko smo se smejali. Ja mislim da ne postoji smešnija stvar od dva kao opasna ortaka koji se mršte iz garsonjere.
- I šta je bilo na kraju?
- Ma ništa, nisu ni izašli iz, da kažem, kola, nego ona kao nadrkana sela njegovom ortaku u krilo i odoše. Kaže Peca da se odljubio u momentu kad je vid’o tu pišijadu, a nismo ih prebili jer smo se smejali sve vreme.