Gimnastičarka

Devojka nevina poput prsate konobarice na Ibarskoj magistrali, ili narodski rečeno k'o majka devet Jugovića.
Ali, avaj, ona ipak tvrdi da je i dalje nedeflorisana zahvaljujući patrijahalnoj brani od nasrtaja sotonskih muških udova, nevina iako si joj sedamnaseti mužijak od početka godine, uhvaćena ruku pod ruku sa svojim cenjenim himenom bez obzira što čak i Goranac kod kojeg kupuješ pljeskavice tvrdi da je onomad tako dobro taslačio.
I tako, sve dok se i sam ne uveriš u suprotno, gde i dolazimo do poente izraza gimnastičarka. Nakon što je proburaziš tako jadno, shvativši da unutra ima više prostora nego u kukuruznim silosima postkomunističke Rusije, očekuj da će ti blago telećim pogledom, sa odglumljenim iznenađenjem u stilu bilo koje glumice iz postave Lisica, reći da se sa svojim cvetom rastala radeći dvostruki tulip na gredi.

-Brate, slatka ona mala, dobro devojče, čuo sam da je nevina.
-Pa jeste, vidiš bila je nevina i sa mnom i sa Dućom, čujem i Ripac se hvalio kako joj je skinuo đanu.
-Čekaj, ne razumem.
-Prođi je se brate, tipična gimnastičarka, ta će da priča da je nevina i kad bude šetala stomak, bezgrešno začeće i te stvari.