Gitaristi na Kalemegdanu

Nedelja. Dan sam po sebi stvoren za smaranje. Nemaš keša, pa ti je najbolja opcija romantična šetnja sa lepšom polovinom po Kaletu znači brdu. Mamuran si. Odvalio si se kao životinja da si uskočio u Dunav da juriš patka Daču. Lice ti natečeno je kao da si spavao u košnici. Lagano se kaltiš kalemegdanskom kaldrmom nailaziš na Isusa sa gitarom koji zna dva tona (možda zna i više, ali nema žica) i uporan je u ponavljanju istih. "Tra tra tra".... Dobro, čovek ubija ali njega brzo svariš. Već si ga prošao. Sedate na klupicu sa pogledom na reku. Čuješ iz daljine neko zavijanje u kukumakanje koje je sve glasnije i glasnije. Prepoznaješ i reči. "Ti, ti si ga upoznala, jedne..." Već ti je muka, u stomaku se bude sećanja na sinoćni Rubin Kruševac.. "Au pičku materinu ajmo odavde"... "zašto, tako je romantično"... Konačno mir i tišina, jes malo neudobno na zidiću al aj sad...taman si se malo opustio, smirile se turbulencije u stomaku, celu nirvanu prekida stariji gospodin koji se nasadio pored vas. "Bezobrano su zelene pa rade svašta od mene"... Vraćaju se slike kao na filmskoj traci, patak Dača ti je sinoć pobegao, vraća ti se prva ljubav, devojka koji si prvu poljubio, osnovna škola, detinjstvo ti prolazi pred očima, majka, otac,brat, prvi rodjendan...BOOM..