Gledanje u doručak

Она врста васпитања од које се леди крв у жилама!
Сви ми бисмо волели да, кад ко клинци усеремо мотку, ћале или кева (у даљем тексту "родитељ") приђу, помилују по главуџи, изрекну коју лепу реч, објасне, посаветују пољубе, и мирна Босна. Ал 'оћеш, онда се тргнеш од меких латиноамеричких серија, и сконташ да твој родитељ ринта цео дан за дневницу од седам еура, и да исти тај родитељ има тебе јер је узо кондом слабог квалитета, који је током односа прсо ко Нада Мацура, и јебига. Немој да му стајеш на жуљ кад дође кући, немој ни кад се буди, ни док пије јутарњу кафу, ни за време доручка, док гледа текму, пегла, пије, пере прозоре, немој ни док те спрема за школу и немој док слуша како напунити потрошачку корпу за три иљаде. Немој. Немој, јер ће колица да се сломе на теби, буди дете, пусти се њих, јер ћеш у супротном правац у Јагодину код Палме на милостињу.