Glineni čovek
Oduvek je išao tamo gde ga vetar usmeri. Ruke drugih su opipavale život umesto njega, tuđe misli su smenjivale njegove. U ogledalu je mogao da vidi samo odraz onoga što su drugi videli. Nije se bunio. Nije znao za bolje. U jezgru bića svoga je bio dobar k'o panja.
Verovao im je, čak i kada je život 'zalud za njih dao.
