Glineni golub

- Ау брате, ал' те нашминкао Пендула! Хахаха, имаш више боја него Марија Килибарда у сезони парења, хехехехе...
- Јел си завршио?
- Нисам. Joш само да офарбаш косу и исти си к'о онај Бугарин Азис, хахаххаха... Океј, сад сам завршио. Ево Чита, купио сам ти кило банана.
- Једи говна. Хвала. Може Чича?
- Нећу... Да одбијем. 'Ајде, дедер, приповедај!
- Ма шта да ти причам, одемо синоћ Ђоле и ја у кафану, напили се стандардно, Ђоле у једном тренутку оде да се олакша а ја приђем једној риби. Испостави се да је то Пендулина млађа сестра. Он био пар столова даље и посматрао, кад је видео да сам јој ставио руку на дупе, прескочио сто и кренуо да ме гања кроз кафану са флајком вињака у руци. Ја, где ћу, шта ћу, видим не гину ми батине, дохватим саксију са мушкатлама па њега по глави и кренем бежанију. Рачунам, бар мало ће да га ошамути да стигнем да утекнем, ма какви, није ни осетио.
- Ма каква саксија, прошле године га пола интервентне млатило пендрецима по глави, ништа им није вредело. Морали да га успавају на крају.
- Тај рад. Елем, бежим ја к'о шприцан, чини ми се да ни Болт не би могао да ме стигне у том тренутку. Само се зајебем, па код пијаце скренем лево уместо десно.
- У ону слепу улицу?
- Ахам.
- Аууу брате, па шта, тамо си му био к'о глинени голуб.
- Баш вала. Ал' изгледа да је омекшао нешто, млатио ме само 20 минута, и то без реквизита. Кад се сетим како је млатио месара у Матијевићу са Алпском саламом, још сам и добро прош'о.