Gljiva

Лик који по цео дан седи у кући. Истерати оваквог из куће равно је подвигу крађе Мис Степојевца поред пијаног Ере на Вијагри.

После извесног времена, кретање му се све више ограничава на једну просторију у кући. Почиње и светло да му смета, прозор све ређе отвара, у соби се мешају мириси полусатрулеле хране, Гљивиног зноја, дувана и алкохола, па у соби постаје неиздрживо било коме, сем Гљиви, који је микроклиму свог боравишног простора прилагодио свом унутрашњем стању.

Уколико дотични поседује и компјутер са јаком везом према Интернету, више неће ни да се бори, нити да размишља да ли је баш нормално да о времену сазнаје искључиво преко апликације на мобилном, а да види да ли је вече или дан тек када погледа на сат.

Једини лек је наћи му разоноду која поседује пулс и телесну температуру, природне облине у три димензије, и нема било каквих контрола или дугмића. Све остало Гљиву раздражује до те мере да још више жали што стварно нема оне натприродне моћи, па да критичара спржи муњама ко што тамани оне небројене противнике по игрицама.