Gnevik jednog čoveka

Kao klinac bio si gotivan drugarima, ali nikad nisi bio glavni, onaj s kojim svi hoće da se druže, onaj kome se svi ulizuju. Čak si i sebe hvatao u tome kako mu ližeš bulju, dok njega boli kurac. Onda se taj isti drugar priključio grupi opasnih momaka i kao dokaz da je opasan terao te da jedeš travu. Jbg, bilo ih je mnogo a i šta si mogao, nisi nešto jak i krupan da se suprotstaviš.

U pubertetu te nisu zaobišle bubuljice ali zato jesu devojke. Jbg, dve godine si skupljao muda da posaljes sms Kristini da si zaljubljen u nju, a ona je uveliko bila zaljubljena u one opasne momke koji su te ismevali po školi. Posle si se smuvao sa nekom Dankom debelom, jbg, bilo ti je dosta trpanja od strane drugara da nisi imao ribu. A nisi imao ni neke drugare, isti luzeri ko i ti. Plus to što se nikad nije blejalo kod tebe, jer tvoj otac alkoholičar ne voli da skupljaš društvo kući, pa si bio izbegavan i od njih ponekad.

Došle su dvadesete, i dalje si nevin. Svi poznanici su zapalili u Bg da studiraju a ti upisao višu poljoprivrednu u svojoj provinciji jer tvoji ne mogu da te finansiraju ili neće. Blejiš po netu, po vukajliji, fejsu, pikaš LOL, izadješ u grad jednom mesečnom, nosiš karirane košulje, prilaziš devojkama ali bez uspeha. Gledaš se u ogledalo i misliš "jebote, pa nisam baš toliko gadan, a ni prost i neotesan da me neće ni jedna". Možda, ali nemaš taj šlif, ta jaja, taj skil i iskustvo, i to toliko isparava iz tebe da se ne može prikriti. Žene imaju njuh za to. U frendzoni si sa jednom Katarinom, prosečnom pičkom, koleginicom. To traje već godinu i po i skupljaš muda da joj priznaš. U medjuvremenu na tebe je bacila oko druga koleginica, Milena ispodprosečna, ženska verzija tebe.Došao je i taj dan, tvoje venčanje. Pored tebe je tvoja buduća žena, Milena. Na venčanje dolazi i Kristina. Ostali ste u dobrim odnosima, mada se više ne družite od kad si joj priznao da je voliš i da je ne gledaš kao drugaricu. Fino je prošao taj dan.

Našao si posao, ustaješ u 6:30 svako juro da bi se iscimao na posao u 7:00 i radio do 19:00 za 30.000 din. mesečno. To je tvoj životni zenit.
Shvataš da je to tvoj životni zenit. Trideset hiljada, 12 sati dnevno, žena koju ne voliš. Zenit tvog života. Ne možeš bolje, ne umeš. Da bi se lakše pomirio sa tom činjenicom, počeo si da piješ. Svako veče posle posla, po malo. Smiruje te. Počeo si da tučeš decu, preventivno, a ženu jer ti se ne dopada ručak. Konačno i ti nekome da pokažeš silu. Počeo si da se dereš na mladje kolege na poslu. Pa mora da se zna ko je stariji, nego kako. Sve više piješ, sad i pre posla, da lakše podneseš šefa.

Dobio si otkaz. Prebio si ženu kao nikad do sad. Sutradan je podnela tužbu, zahtev za razvod braka, odvela decu.
Plačeš. Nije baš da nisi plakao do sad, plakao si jednom u dva meseca, eto naidje ti, krivo ti je živiš takav život, nisi tako zamišljao. Ali sad plačeš kao nikad. Ostao si bez svega. Počinješ da žališ, shvataš da je ipak vredelo i to što si imao ali kasno. Kasno da se krene život ispočetka.