Goranče se ustvari zove Ivan, al ipak uz njega ide ime Goranče ko sadnica uz mladoga gorana. Goranče je dobar komšija, fenomenalan drug, blagočestiv čovek, bogougodnik u biti svojoj. On odiše nekim sfrjotizmom uredne frizure i valjanošću bogdan diklićevckog tipa. Ne moš mrzeti Gorančeta mada se možeš sprdati s njim ali onako drugarski. Goranče je trezvenjak, i treniro je rukomet dve godine, ima devojku Ivanu umetničkih sklonosti koja je krštena u Vraćevšnici onomad. Fino čeljade. Goranče i Ivana su se skoro verili i planiraju zajednički život. Njihova slika biće na koricama biologije za šesti razred zajedno s bebom Anetom.
Goranče je kvadrat i osnova, ćelija društva, on je ukotvljen i na zemlji čvrsto stoji, znak bik, boja smeđa brkova, element drvo za gradnju, miriše na lajsne, skil: dobroćudnost, omiljena nacija: bušmani. Parket premazan, zidovi pod libelu, jedno pivo s majstorima, pošten, nikad uvošten, aj Goranče da pomogneš ajd samo da se presvučem.
Jedini problem je što ovaj svet nije baš za gorančete al da vidiš ipak, Goranče se, sa svojom strpljivošću, dobrotom i realnim ciljevima nekako i iskobelja, za razliku od suviše pametnih sarkastičnih prezirača gorančeta, govančeta, koji su umislili raskovljnikovštinu pa besno udaraju u tastature izbrisanih slova.- Ako ništa drugo, Goranče bar mami neki bezlobiv osmeh na licu...
- Hehe izmamim ti mami osmeh. AHAHAHA
- E to ti pričam.
