Gospodična

U davnim vremenima kada je žensko međunožje bilo veoma zajebano za videti a kamoli uraditi nešto ozbiljnije povodom istog (tipa, proniknuti ili tako štogod u pravcu tom; prim.pesn.), džentlmenska terminologija za "čeljade sa matericom" koje je već dovoljno odraslo da bi joj pomenuta (materica tj.) za nešto i poslužila. Gospođica sa slovom G niže sebe. Mlada dama sa potencijalom. Stasala.

Elem, nešto prostiji čovek bi možda naslovnu kategoriju definis'o i sa "počela da krvari", ali zadržimo se u daljem tekstu na nivou vokabulara koji bi ipak daleko više pristajao ljudskim primercima koji su živeli u vremenskom kontinuumu u kojem je slavjanoserbski bio opštepoželjan način sporazumevanja prilikom ugodnih sedeljki, večerinki i ostalih salonskih hepeninga sa obaveznim fortepianom međ' naslednim stilskim nameštajem.

Sve ovo, naravno, nedvosmisleno stavlja jednu gospodičnu u provinijenciju gradskog - i isključivo gradskog - života, a s tim u vezi stoji i apsurdno niska statistika priraštaja stanovništva u odnosu na onu pri "seoskim uslovima razmnožavanja". I dok je po selima ženama redovno letelo perje jerbo su ih normalni muškarci čerupali kako i gde su stizali (je l' jeb'o nekad neko od vas u senu, ždamo?), u varoši su gospoda čitala jebenog Bajrona, išla da pogledaju najnoviju - mada prethodnim uvek neobičnu sličnu - komendiju od Stevana Sremca i onda odlazila u vizitu kod milostivih matrona, prečasnih sudija, visokočerstvujuščih profesora i inih, kojima je svima bilo zajedničko to što su imali mladu pičetinu kod kuće koju su ovi prethodni iskali da nataknu. Da, da - to su bila ta vremena kada su prostitutke, sobarice, kuvarice i eventualno dadilje najviše doprinosile psihičko-fizičkom sazrevanju jednog dečaka u odraslog čoveka, sa prilično ogromnim akcentom na ovo fizičkom.

Ako ni zbog čega drugog, neka im je onda u to ime - VEČNA SLAVA!