Gost za drugi dan slave

Он је лик који је добар у души, али недовољно јер има то нешто што га одваја од остатка екипе која долази премијерно, први дан. Први дан је резервисан за најближи круг људи и није ти потребно он свима доказује како није неизводљиво ставити четири сарме у уста и окрајак хлеба, да балансира кашику на носу док пије шприцер из бокала од литар у полу раскорачном ставу са једном ногом благо подигнутом, или да наговара твоју стрину која те је подизала као своје дете да изједе парче јагњетине са њених сиса, чисто да искаже жал за давно прошлим временима када сте вас двојица мркали кокаин са сиса неке кураве у колима на паркингу мотела "Миломир и синови". Управо због тих давно прошлих времена га и зовеш на славу, јер сте некада били дбри. Нема везе то што си се ти од тада оженио, основао породицу, он те и даље зове Свилени јер ниси ономад смео са њим хонорарно да дресираш медведе за потребе локалног циркуса. Њему углавном не смета то што долази други дан све док је пиво хладно, а јагњетина топла.