Granica

Područje koje je naizgled najlakše obeležiti.

Granica ljudske :

-gluposti : taman čevečanstvo (na osnovu istorijskog gafa) dokuči i imenuje personu ili pojedinac otkrije nosioca medalje u svojoj okolini....desi se čudo, pronađe se još gluplji.

-pristojnosti : odavno se trudio i bonton i kodeksi i standardi...džaba, neko će već svojim postupkom ili rečju da usere motku. To će se ponoviti još 123-45.986 puta i granica se mora pomerati.

-tolerancije : to nas uče da pomaknemo, ali koliko kod se upinjali opet je nemamo dovoljno (kolektivne, mislim). I kod individualne je slično-retko je optimalna, češće šteti onom ko je nema nego onom ko je ima. Svi uvežbavaju da je centriraju, ona se stalno migolji.

-slobode: verujemo da smo je osvojili kad smo prohodali, ali se uvek nađe neko ko će da nam je uskrati. Borbom se pomeri i borba je često u domenu gerilskog ili specijalnog rata (zavisi od relacije; roditelj - dete, npr.)

-požrtvovanosti : lako se kaže "učiniću sve/ dala bih sve" i slično, ali u trenutku davanja se teško rastajemo ili smo već sve dali pa nema odakle. Tu je granica nevidljiva jer je vezana za emocije, a one su vazda uskomešane.

-samopoštovanja : reći "ne" u pravom trenutku pravoj osobi je prava stvar. Deluje lako, nije baš tako....neko odraste sa 18, neko sa 48, neko nikad.

-mudrosti : nije pronađena, taman očvrsnemo uz neki naučni, filozofski ili umetnički stav...stvar se pomeri..čak i ako nas ta oblast ne zanima, tu je nekakva čuvena svetska nagrada (Nobelova, npr.)- čujemo za dobitnika pa se zapitamo...

Granice koje se čuvaju su još labavije. Ne čini ih bezbednim ni graničar, ni vrata, ni alarm, ni komora sa rtg zracima, ni sef, ni vojska, ni policija....