Period u ljubavnoj šemi između dvoje ljudi različitog karaktera i shvatanja, faza koja nakon par meseci bubilisanja nastupa u odnosu "ja 'oću decu-on meće kurton" i imaginarni zid koji se stvara, odbijajući sve manje preostalih varnica, isuviše visok da bi se preskočio.
Jedna strana na sve to gleda sa dozom ozbiljnosti, stidljivo planirajući budućnost, ideju koju ne uspeva da podeli sa drugom kojoj je sela priča samo još jedna avantura. Oboje bi da se vrate na početak, ali karta je kupljena samo u jednom smeru. Na kraju, ostaje se praznih ruku, što je i bila cena da se dođe do malo više vazduha.
- 'de ti je riba?
- Ma raskinuli.
- Što bre?
- Ne može se više. Krenem u kladžu, popuje mi kako svaki dan idem i bacam pare. Dobijem platu, kenja mi kako nije dovoljno i hoće da nađem neku bolje plaćenu šljaku. U fazonu "Kako ćemo s tim živeti?" Odem do kafane, zvoni mi kako previše pijem i kako ću do četrdesete postati alkos. Ja predložio da malo usporimo, opušteno, ona se spakovala i otišla kod njenih. Pa, brale, neka je. Nisam više mogao da trpim to gušenje.
Ako ti je riba u tom fazonu ostavljaj. Ako ne mo'š na fudbalicu, u kladžu ili da popiješ, onda si se usr'o sam u sebe +
Соло играч
++