Устанеш ујутру, ви'ш кинту на столу за хлеб силазиш до пекарице и купујеш исти. Док излазиш из пекаре откидаш гуз и док је још онако домаћински топао и хрскав једеш га и безбрижно се враћаш гајби. Док једеш тај гуз хлеба свет престаје да се окреће, немаш никаквих проблема и боли те кита да ли ћеш да закасниш било где или да урадиш било шта. У том тренутку ништа није битно сем то парче среће које увек врати у детињство и време када те је болео курац за све.