''Hej, evo me, moji stari drugovi...''

''Pa gde ste drugovi moji, nije Zoki zaboravio na svoje stare drugove, daj nešto da se popije, ali nemoj onaj buđavi jelen, daj neko strano pivo'''.
''Zoki, mojne jelen da nam diraš, to nam je svetinja''.
''Jeste momci, ali navikao sam samo na Heineken, to je pivo, a i viski, ostalo ne računam u alkohol''.
''Nego Zoki, šta si radio preko, čuli smo par puta da si otvorio neki auto-salon?''
''Jesam, neko vreme dok nisu podigli poreze ( u stvari je crnčio kao auto-limar ), pa sam onda otvorio građevinsku firmu, kao preduzimač, nije loša kinta tu ( nosio džakove cementa dok nije počela kičma da otkazuje, na mešalici, pa na kraju kao fasader ). Nego, kako se snalazite ovde,je l' ima posla?''
''Pa snalazimo se nekako, znaš kako, žena, deca, za 200 evra mora da se radi, ako nećeš, ima ko hoće.''
''Za 200 evra? Pa ja te pare potrošim za jedno veče u Cirihu ( jednom prilikom je išao kod nekih rođaka na gibanicu, pa video poster da dolazi Mile Kitić ). Da vidite samo koja je kultura tamo, sve čisto, nema papirića nigde''.
''Pa ovde se nema vremena za to, inače bi i ovde bilo tako, da ne moraš da otplacuješ kredit, da svaki drugi dan menjaš nešto kad crkne na jugu... Čuli smo da si sa Jelenom ( najbolja riba u Zokijevom selu, svojevremeno ), ti znaš za šta živiš.''
''Ona je moj anđeo ( poslao joj papire, a ona odmah potrčala kad je čula da je u Švici, i rodila mu tri razmažena derišta. Nabacila kajlu oko vrata, glumi gospođu sa završenom frizerskom skolom ). Volim je, majke mi moje.''
''Čuli smo bili da ćeš doći kad je bilo bombardovanje''?
''Hteo sam, nego znate da nas stranci ne vole baš, pa nisam mogao da sredim papire da se vratim ( sve mi nešto pucao... ) da pomognem napaćenom narodu. Muzika, sviraj ''Hej evo me, moji stari drugovi...''.