Ako se ikada bude pravila vrlo objektivna i iscrpna lista "Najveće misterije univerzuma" sa dobrim budžetom, intergalaktičkim sastancima i višedecenijskim većanjima da bi se izbegle nedorečenosti i zablude, sigurno jedna od stavki na tom spisku moraju biti hemijske olovke. Naime, ono što je kod njih toliko fascinantno je to da prkose vremenu, a ponajviše prostoru. Postavlja se pitanje: Gde su? Fabrike prave milione svaki dan. S druge strane, sigurno smo za života dali, pokidali, pojeli, bacili, izgubili na hiljade olovaka, ali njih još uvek nema. Ne pojavljuju se nigde. I opet na kraju niko nikad nema olovku. Inače, ne sećam se da sam ikad potrošio u fulu više od 2-3 hemijske za života, a kupio sam ih na stotine.
- Kolega, imate li olovku?
- Da, baš sam sad kupio viška zbog kolokvijuma.
- Hvala.
- Nema na čemu.sutra
- Saša?
- Šta je baba?
- De mi brzo hemijsku da zapišem broj agencije. Dobili smo putovanje u Grčku.
- Ozbiljno?
- Da! Požuri.
- Evo tražim.
- Ajde više!
- Nema! Nijedne!
- Kakav si ti to đak?
- Student ženo, student!
- Pa daj bilo šta.
- Evo kevin karmin!
Nije da ih nema, eno stoje u čaši pored telefona, problem je u tome što nijedna ne radi!