Herkul Poaro

Strog profesor drži čas pismenog rada iz matematike. Jedan učenik se stalno vrpolji, dok njegov kolega mirno piše. Nakon što obojica predaju rad, profesor iskriža rad ovom mirnom.
Učenik: Zašto ste mi iskrižali rad?
Profesor: Zato što si prepisivao.
Učenik: Otkud vam to da sam prepisivao?
Profesor:
1. Seo si pored učenika koji se vrpolji da bi namerno skrenuo pažnju sa sebe (uz to si mu i dao do znanja da se ponaša nemirno, znam to zbog papirića koji si mu napisao a koji je on zaboravio ispod stola.)
2. Papir s kojeg si prepisivao si pocepao, logično, ali si ostavio taman toliko sitnih delova da se složi jedna formula koja je napisana tvojom hemijskom olovkom i to formula aritmetičkog niza koju si jedini dobro napisao u celom razredu, a tvoja je olovka jedinstvena zbog toga što ostavlja deblji trag.
3. Za ispomoć u slučaju da ti papir ne pomogne, sačuvao si mobitel u torbi koju si ostavio pored torbe svog kolege da bih ja, ukoliko bi pronašao mobitel, posumnjao da je njegov, ali ti ne znaš da on ne koristi smartfon i da još nosi samsung na preklop, te sam stoga zaključio da je telefon tvoj, a video sam ga kroz šupljinu ispod tvog stola, koju si pokušao prekriti sveskom iz biologije, ali je ona, naravno, pala jer nema ravnotežu, pa sam sve video. Još poričeš da si prepisivao?
Učenik: Predajem se, Poaro, stvarno si bistar. Nisi morao zbog jednog keca da mi objašnjavaš celu istoriju kriminalistike.