Ovaj izraz koriste naši roditelji i dan danas kada sednemo da zajedno ručamo i u mnogome pokazuje način vaspitanja dece u Srba.
Koristi se kao dodatak mnogim jelima kao što je pasulj,čorba,supa...
Naime naši roditelji svesni naših sumanutih prohteva ,vezano za hranu, koji su naučeni još iz detinjstva, ne smeju da se usude da nam sipaju neko jelo u tanjir bez pitanja kako hoćemo da nam bude sipano, jerbo bi nastao veliki haos...
Dete I : Mama mama a šta je ovo narandžasto u supi ?
Mama : Šargarepa sine da budeš zdrav da lepo vidiš ajde zlato mamino ručkaj
Dete I: Pa jel sam ti reko da neću šargarepu u supi da vidim ja ovo neću da jedem sipi mi drugi tanjir bez šargarepe.
Dete II: Mama mama a šta je ovo zeleno što pliva po supi?
Mama : Peršun zlato , ajde ručkaj nemoj i ti da mi izvoljevaš !
Dete II : Pa neću ni ja da jedem njemu si sipala ponovo a meni nisi vaaaaaaaaaDete III: mama kolko puta treba da ti kažem da ne stavljas luka u supu odmah sam ga osetio sad možeš da je baciš
Mama: Ah pus ostao Stojane što me natera deca da pravimo!
Ako ako ni Djoković se nije naljutio kad ga napraviše Hrvata :)))
Ma isti smo be naši smo si ;)
Друга крајност је кад му викав на дете "Море, ће изедеш тој из тањир па ће ти уши мрдав!" или, "Док не испразните тањири, нема дизање од астал!"
jedan gust +!:)