Ultimativni vapaj nebu što bi upućen iz usta prosečnog muškarca po ko zna koji put bačenog u očaj usled nečega što je neka prosečna žena rekla, uradila ili, pak, NIJE. Krik u najmračnije dubine duše potisnutog šovinizma, što bi urliknut u trenutku najakutnijeg muškog asimilovanja sa *Tebrex Primusom* Adamom i empirističkog shvatanja kroz šta je narečeni prolazio onomad sa Evom, poserem joj se i na jabuku i na zmiju, onako baš.

Jer ako je Biblija pored one *duhovne* svojim nešto skeptičnijim čitaocima sa prostatom pružila ikakvu drugu satisfakciju UNUTAR i IZMEĐU svojih redova, onda su to bez imalo sumnje a) afirmacija incesta i b) **nadređenost muškog pola nad ženskim**...iako obe ove stavke (a posebno ova potonja) u matematici realnog života padaju u vodu brže nego što si stigao dizgovoriš „*Hehe, gle ovog lika na Brankovom što vezuje akumulator za nogu, hehe*...“. Zapravo, velika je verovatnoća da je na terminalni potez pomenutog siromaha ovako ili onako, potpuno ili delimično, uticala neka žena...bila ona njegova ili, khm, *tuđa*... a možda baš i u vezi sa tim akumulatorom, odnosno pražnjenjem istog po hiljaditi jebeni put. No, ne treba biti rob stereotipima i polnom šovinizmu. Siguran sam da ćete, dragi moji muškarci-sapatnici, i u provinijenciji sopstvenih života spontano osetiti koji se to trenutak interakcije sa vašom lepšom polovinom kvalifikuje kao šlagvort za uzvikivanje parole iz naslova. Više puta.

Jebati, ionako, nećemo.