Hugo bos

Za sebe tvrdim da me je odgajila ulica. Ne u onom šljamatorskom fazonu, već po shvatanju, a i ko će drugi kad sam odrastao u prepucavanju razvedenih roditelja.
Dakle kao takvog često su me punili lovom, pa mi se sve vrtelo oko love i verovao sam samo u lovu. Ali i tako bogato, pokazno odeven nisam baš bio uspešan kod riba, pa sam ćaleta pitao zašto tako stoje stvari?

- Ne možeš da smuvaš ribu? Pa da, ništa nisi zapamtio, nemaš bre žvaku dečko, nemaš šlifa, sijaš mi tu ko pasja muda tako pederski obučen, ko neki fudbalerčić a prazan si ko pogled Duleta Karleuše kunića u svom braku.
- Čekaj ćale, a šta sam to zaboravio?
- kako šta, zaboravio si kako sam davao po 100 maraka da bi ti vozio onog Huga, mačora na tv-u, a jel znaš bre što nisam žalio pare? Zato što Hugo bos juri po trnju pičku do koje mu je stalo a koju je smuvo samo glavom, bez sjaja. Eej bre, Hugo bos juri ribu, de bi njemu kraj bio da je sijao tako kao ti, a?! kapiš?