Hvala Bogu, to je bio samo san-sindrom

Идем ја тако идем и дође Дуле који седи на крову локомотиве и позове ме да се попнем, ја се попнем и он ми каже да ће да ме извата или да ме гурне са локомотиве, ја већ размишљам да скочим кад видим доле јебена провалија, плачем и он ме вата...кад је свему крај он ме онако уплакану гура у неку јаму и каже ''хахахха сад нећеш моћи да испричаш баба Снежани ништа о овоме, умри сама'' ја га зовем да се врати и да ме извади вичем, вичем, вичем, грло почиње да ми крвари колико сам га оштетила...обраћам пажњу на јаму, обложена је белим плочицама и поред стоје мердевине, таман сам се обрадовала и пробала да их наслоним на зид јаме и да се попнем кад оно оне ко чаролијом не могу ни секунду да стоје прислоњене, ја у агонији почињем ноктима да гребем плочице и сјебем нокте до живаца...јецам...
Сконтам после неког времена да постоји мали пролаз у тој јами, ја куд ћу, шта ћу, уђем унутра кад оно мали патуљци, као оних 7 Снежаниних патуљака дрндају онај камен и траже злато, кад им се обратим они ме шиканирају или ме пљуну и шутну...ја у очајању седнем на онај под, прљава, крвава, никаква, кад ми прилази патуљак са секирчетом и почиње да ме јури уз речи ''умри курво, умри зашто си и дошла'' ја трчим као ненормална али мали копилан је брз као метак! Таман проналазим неко скровиште улазим у орман неки кад у њему мој дечко и моја најбоља другарица из школе се хефтају све у 16...ја затечена, убијам их обоје као и патуљка који је испред врата...и у једном тренутку схватам, у јебем ти лебац, убила сам човека, убила сам....која моја гимназија, који мој факс? Затвориће ме у бувару доживотно, морам да их закопам морам нешто да урадим....узимам и закопавам их, али у том тренутку наилази мој отац и гледа шта радим, ја уз плач објашњавам, али он неће ни да чује, одриче ме се, рођени отац ме се одриче, ја сам убица, кукавица, немам више ни оца ни мајку ни најбољу другарицу ни дечка, све си их побила или отерала од себе, све....
Лутам сатим том пећином-рудником, гладна сам и жедна, никакава сам, сјебана и психички и физички, у једном тренутку налазим излаз, на иззлазу су моја баба и мајка толико се обрадујем да скоро скочим од среће, али кад им прилазим видим да су опасно љуте на мене. ''Зашто си дала Дулету да те вата, да ли смо те нас две научиле таквом неморалу, да ли само то знаш, одлази, курве нам у породици не требају!'' Суза више немам, само неки грч око срца, само неки тежак осећај у стомаку...сама сам на овом свету...сама....
ДРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРР

АААА ХВАЛА БОГУ ЈЕБЕНИ САН ЈЕБЕМ ТИ СВЕ!!! АУ ЈЕБЕМ ТИ ЖИВОТ, АУ...