Hvatač snova

Елем.

Поч'о мали да ми сања нека срања, буди се усред ноћи усран и упишан и што је најгоре, ознојан. И вришти, пробуди све по кући. Питам га шта сања, па да му кажем да то не постоји и да се не брине, како то већ иде, јел. Каже он: "Милицу из другог два". Е, јебига. Не само да постоји, него је и сасвим плаузибилан генератор кошмара.

Није ми се дало да водим малог код лекара, па сам се сетио тог хватача снова. Одем у онај Индиан-шоп, сетим се да тамо има тих срања, да купум један и инсталирам код малог у собу. Питао сам продавачицу да ли ће мали престати да се усерава, и иако ми њен израз лица није улио наду, купио сам два хватача, за случај да се Милица испетља из једног хватача, прогризе га, или истопи киселином из желуца, и улети мом малом у сан.

Не знам што Амери побише скоро све Индијанце, али оно њихово сокоћало дефинитивно ради. Мали спава као да је згутао четврт киле бенседина и мир се вратио у наш дом.