Hvatanje na patetiku

- Jel' se ti to spremaš za napolje?
- Upravo izlazim, idem u bioskop sa drugaricama.
- Eno ti 200 dinara na komodi, kupi mi Lucky Strike pre nego što odeš.
- Stvarno nemam vremena. Žurim, već kasnim. Kupi sama, trafika ti je ispred nosa.
- Dobro, ne moraš kad nećeš. Vidim ja, baš tebe briga za majku. Samo na sebe misliš. Da sutra umrem ne bih ti nedostajala, imala bi više vremena za drugarice. A mene ko šiša, nikome nisam bitna. Ni za osmi mart mi nisi ništa kupila a rođendan si mi čestitala samo zato što je istog dana rođen Džastin Biber pa si zbog njega zapamtila ...
- Dobro je! Prestani! Idem da ti kupim, samo me poštedi te patetike!

- Miro, objasni kolegama zašto si uzela kancelarijski monior i odnela ga kući.
- Nisam to uradila.
- Bogami jesi.
- Ne, nisam.
- Postoji snimak. Instalirali smo kameru kod prozora i snimili te kako čupaš kablove, uzimaš monitor i guraš ga u neku torbetinu.
- Sram vas bilo, kako možete da me napadate? Znate li da ja imam bolesnu decu?
- Dobro, dobro, izvini! Možda je greška, pogledaćemo snimak još jednom.
(...)
- I što joj nisi dao otkaz?
- Pa reče da ima bolesnu decu.
- Ne, nema. Sin joj je prehlađen a ćerka je slomila ruku ali to nije ništa. Čisto da znaš, krade šta stigne, odnela je i štampač pre par meseci a nestali su i osveživači.

- Hoćeš da raskinemo? Zbog čega i zašto baš danas? Danas nam je dva meseca od kako smo se smuvali! Zašto mene uvek svi ostavljaju? To je sigurno zato što sam niska i imam strije. Ili zato što imam veliki nos. I u osnovnoj su me zezali zbog nosa. A u srednjoj su me zezali zbog debelih nogu. No dobro, ne mogu da te teram na silu da budemo zajedno. Samo te molim da dođeš mom tati na sahranu, umro je juče. Baš sam htela da ti javim kad si rekao da raskidamo. Eto, on je umro, ti me ostavljaš, sad sam sasvim sama ...