Zapravo, to su učinili ljudi, ali je na Svevišnjeg nekako najjednostavnije uprti prstom, obzirom da ga ionako baš zabole. Elem, na planeti koju je pomenuti stvorio u - čak i za Mrkonjićeve standarde - izuzetno kratkom roku, trenutno živi preko 7 milijardi ljudi; ili je to, barem, ono što nam govore nekakvi fantomski statistički izvori. Upravo u njima i leži srž "značaja" medijske propraćenosti kao svojevrsnog dokaza nečijeg postojanja tj. odigravanja nekakvog događaja koji bi u suprotnom i ostali ta međ' ljudima toliko omražena statistička kolona. To je, uostalom, i veoma logičan razvoj događaja u kojima su glavne uloge oduvek igrale ljudska sujeta, zavist i svest o sopstvenom (ne)postojanju s jedne, i nekontrolisano rastući broj svetske populacije s druge strane.
Ako je nekada osnovna zvezda vodilja svih ljudi na svetu bila POSTOJATI, danas je ona - kao i, bajdvej, sve ostalo - mutirala u malo komplikovaniju parolu "DOKAŽI DA POSTOJIŠ". I ako su nekada ti isti ljudi živeli u relativnom miru svojih relativno izolovanih naseobina, to je danas praktično nemoguće; neverovatan napredak u tehnici i komunikacijama ali i istovremeni i uzajamno povezani propast ljudskog karaktera i "mehanizma" za iskazivanje emocija, doveli su do toga da jedan zemljotres u Džibutiju bude prepodnevna, smrt 58 putnika u autobusu na relaciji Brisel - Lokeren popodnevna a napad talibana na neku jebenu ispostavu američkih marinaca večernja tema dana na celoj planeti. Svakodnevno bombardovani obiljem i obiljem katastrofa, saobraćajnih i drugih nesreća, ubistava i svim ostalim oblicima smrti - bilo u većim ili manjim pakovanjima - skoro da smo i zaboravili kako je to ŽIVETI. U tome ne pomažu ni konstantna i poprilično transferogena pojavljivanja jednih te istih ljudi u novinama, na televizoru i drugim medijumima, čije polne organe smo prisiljeni da gledamo ili dignute na nas ili na nekog drugog.
I šta onda ostaje običnom čoveku tj. onom koji nije javna ličnost, Ivan jebeni Bosiljčić ili nema dobru sisu, ali koji ne želi i da završi kao običan statistički podatak u vidu minijaturne čitulje u prokletim novinama? Ko danas uopšte želi da svoj bedni život provede jedući, pijući, obavljajući fiziološke i ostale potrebe, radeći, imajući porodicu, drkajući se sa ženom/mužem/decom, a da ne ostavi makar i najmanji trag o sebi i svojoj guzici? Možda su ipak u pravu oni što prete da će da se zapale ispred jebene Skupštine. Barem će otići sa publicitetom...
- Brate, si čuo za ovo sranje što je bilo u Kambodži? 30 ljudi poginulo, ne znam koliko njih ranj...
- E, jes' ti čuo da mene boli kurac?
Sve je to rezultat tehnološkog napretka. Npr, kada je onaj čki (ovo bi mogao predmet neke definicije možda) predsjednik što ga But ubi u pozorištu tragično nastradao, svijet je tek za nekoliko sedmica to saznao, koliko je trebalo brodu od amerike do evrope. Možda neka plemena u australiji npr. još za to nisu saznala, ne znam ima li redovne linije od amerike do tamo. Danas se za incidente sazna mnogo ranije, uglavnom koliko je signalu potrebno do satelita i nazad. +
AGI predaje.
Izpizd defke uvek odlično ispadnu ako je taj ko je ispizdeo umešan u pisanju. Odlično Profe +++
:+D, a ja pomislih Agilaresova... Od mene plus na primer, ostalo sam samo "pretrčao".
Evo sada me grizla savest pa sam ipak sve pročitao.
Nego ne znam da l' ste čuli za rođendanski parti u Holandiji, fazon X prodžekt...šteta k'o Zvezdin ugovor sa Gazpromnjeftom (milion evra)...gled'o sam onomad u Dnevniku...
Al' koga
Tako, tako...:)
Nadam se po dobrom lololo :)
Размишљање у потпуности на месту, преточено као и обично у фест дефиницију. Јебо сам им матер безобразно наметљиву!
+++