I stolarija i lamperija

Србија 1346те.

Душан: Ало, Симеоне. Јоване. Лабуде јеботе, дај има ли кога код куће?
Лабуд: Изволите пресветли.
Душан: Е, окупи дер ове моје, оћу маме да им се најебем док сам још жив. Зови ми Јована Комнина, онда... Оног Бугарина што ми је помог'о маторог да свргнем... Онда...
Лабуд: А, којим поводом, ваше величанство?
Душан: Шта те боли кита, је л' твоје да питаш или да зовеш?
Лабуд: Опростите велич...
Душан: Ош сад да наредим руку да ти мало сецну, оно, до лаката знаш? Јеб'о ме пас и куд те узе... Пиши свима да оћу да се крунишем сутра за цара, а малог за краља.
Лабуд: Малог Уроша? За краља? Да ме јебеш Дуле, опрости мајке ти, ал' њему фали даска у глави.
Душан: И столарија и ламперија. Ај јави се доле сад Младену и реци му да сам те послао по врело гвожђе, да ми га пред ноге донесеш.
Лабуд: Али височанство, ја...
Душан: Јес' да му фали и столарија, и ламперија у глави, ал' шта ћу? Такав је - какав је, мој је! А мојега нико не дира. Марш по то гвожђе, лади ми се вода у лавору под ногама!
Лабуд: Опростите височанство, ниса...
Душан: ШТА МОРЕ??? ОДМА' ДА ДОНЕСЕШ ГВОЖЂЕ, ШЧУО? ЈЕЛЕНА СУНЦЕ ТИ ПОЉУБИМ, ФАРБАШ ЛИ ТА ЈАЈА??? ВАЉА СЕ ТУЦАТИ СУТРА НА КРУНИСАЊУ, НЕ ИЗЛАЗИ ДОК ДВАЈС' 'ИЉАДА НЕ ОФАРБАШ!