Id i superego

Ид представља подсвесно средиште инстиката који стално захтевају задовољење. То је "неукроћена страст" примитивна, инфантилна, асоцијална...

Суперего захтева одрицање од тих нагонских задовољења и савладавање анималних инстиката кроз разна правила, обавезе и очекивања која постају наша савест.

Сигмунд Фројд је увео ове термине тврдећи да разум није главни покретач људских поступака и усредсређивајући се на огромну снагу и утицај ирационалних нагона.

Ова два горе поменута појма, који обухватају целокупно унутрашње биће, отпочињу своју вечиту борбу од како устанемо из наших кревета кроз један познат светски феномен зван јутарње дрвенило. Да ли га сабахле истрести у шољу ил' достојанстено отпочети свој интелектуални дан прожет културним дешавањима цивилизацијског поретка, питање је сад? Два контрарна појма, у клинчу су попут Аце Лукаса и Бога на каверу последњег албума што се даје уз прашак за веш, а поново у једном телу сједињени попут Радомира Михајловића Точка и оне исте фотеље на којој је снимио све што је окачио на Јутјуб у задњих десет година, ако се разумемо.

Тренутно влада криза морала, па из тог угла гледано бацамо га у несвес' без икаквих косеквенцијалистичких размишљања типа "Што га нека девојчица не би мало узела у шаку него ја да се знојим свако јутро?! А ту је и наша балканска психа, примитивна и дивљачка што би рекли ови са запада, која пусти хормоне и радијатор кад угледамо, а камо ли нешто конкретније, вођена паролом "Младост-лудост!", а има нас разних!