IDIOKRATIJA

Novopečeni bogataš (NB) sa 4 razreda osnovne (koje je zavrsio preko veze) prilazi mladom inženjeru (MI) entuzijasti:
NB - ej mali...
MI - izvolite gospodine...
NB - 'oćeš da mi nacrtaš kuču za mene i ženu, imam ja već gotovih u ovom katalogu što sam donio iz Austrije a ti samo da mi iscrtaš, a ja ću ti reći kako ćeš...
MI - pa gospodine ne radi se to tako, vi meni morate da date projektni zadatak u kome ćete definisati kvadraturu objekta, broj korisni....
NB - hehehe hej mali polaaako, šta to pričaš...'oćeš li ti meni crtati kuču ili nećeš, ako nećeš reci odma', šta mi tu palamudiš....
MI - u redu, vidjeću šta mogu da uradim po tom pitanju - tužno uzima masni prospekat "lijepih kuća" na 4 strane u trikoloru, okreće se i taman kad je pomislio da je završio dogovor sjeti se da nije pitao za plaćanje
MI - gospodine, gospodine....samo da se još nešto dog...
NB - e da zaboravih, ajde mi sutra donesi nekih crteža da mogu da pokažem ženi...
MI - a plaćanje ....?
NB - u što ne kažeš heheh, evo ti sad 20 evra a ostalo ćeš dobiti kad završiš

3 mjeseca kasnije - krajnji rezultat:

- na čistom i suncem okupanom proplanku u obližnjem selu tužno i glomazno se iščerečio arhitektonski kvazimodo koji je baš tog jutra dobio još jedan detalj: prostrti bijeli veš na štriku izmedju dva obojena i stilizovana korintska stuba
- nakon pola mjeseca prekrajanja, krpljenja, raztezanja, krivljenja...kataloškog projekta MI završava sa 20 evra u džepu i blagom sjetom u pogledu...
- NB biva odabran za predsjednika mjesne zajednice (direktno kvalifikovan po useljenju u najveću kuću u selu - estetski aspekt nije razmatran) i na prostranoj terasi 2 sprata svoje nove kuće zadovoljno kuje planove za dalju političku karijeru....