Igranka u Domu Armije

Ja: Deda, aj pričaj opet kako si smotao babu?

Deda: E sinko,ono je bilo zlatno vreme.Odemo ti ja i moj kolega na Igranku u Dom Armije.Ja se sredio,obukao uniformu,turio titovku na glavu,češalj u spoljni džep od uniforme,vojnički šinjel preko, zima je bila, pa uzjahao biciklu i krenuo.Znaš li kakva je to bicikla bila?Čuvao sam je dvajes godina, sredjivao,podmazivao...a onda je dam tvom ćaletu da je vozi , i on je prejebao za mesec dana.Lepo sam mu pričao kako da...

Ja: Dobro deda , jebeš biciklu, vrati se na Igranku.

Deda: A jes. I tako udjemo mi unutra.Svira vojni orkestar , sve moji drugari. Pevao Mile Slavuj,zastavnik,Djoka Džambas šef orkestra. I ta ko sednemo mi za sto, poručimo po ljutu,a ove drugarice iz fabrike tekstila gledaju nas i sve se smeškaju.Eeee sine , to su bile devojke, poštene ispravne, stidne, a ne ko danas ove golopičaste, znao se red...

Ja: Pusti sad to, pričaj dalje.

Deda: Vidim ja jedno devojče , ona lepa, lepa....pa rumena u licu, zdrava, prava.Kukovi joj ovoliiiikkkkiii, znači uhranjena, može da radja bez problema.I tu je ja ošacujem....

Ja : I...i.... šta je odnda bilo

Deda: Tad se Mile Slavuj rezdere sa mikrofona:DRUGARICE BIRAJU. A tvoja baba dolazi do mene , pogled u zemlju oborila od stida i tiho pita :"Druže, hoćemo li".I ja ti se tu kao pravi gospodin...mislim drug naklonim , poljubim joj ruku i zatancujemo.

Ja: A posle, šta je bilo posle ...

Deda: Pa šta je bilo ...vidiš. Nekad gledala u mene kao u Boga, danas mi samo jede živce,jedan dan ću da poludim skroz i sve ću da zapalim.Majke vam ga nezahvalne, ja sam vas napravio, ja ću vas i ubijem...a i ti šta me zapitkuješ i zajebavaš ovde....kakve su ti ocene u školi.Misliš ja ne znam ništa...po ceo dan samo igram domine i čitam novine. O majke vam ga vaše ...u grob ćete da me oterate u najboljim godinama..............