Ima cug, može dete da se okupa

Нови Београд, трафика на аутобуској станици у Јурија Гагарина, месец јун, око три сата послеподне. Преподневна смена магацинских радника користи лепо време да се опусти после напорног радног дана, искоментарише стање у држави и фудбалу, изоговара руководећи кадар у предузећу и наравно - да изује неко 'ладно пивце, јербо прија на врућину и жегу.

Разговор се увелико захуктао кад је на станицу дошао Џони, прљав, замишљен и, у шта су се сви касније уверили, жедан као Сахара.

Воја: "Џони, ај' сврати на једно 'ладно, па мало и да продиванимо!"
Џони: "Па не знам, журим гајби, морам да водим клинца на рођендан..."
Цела екипа, хорски: "Ма 'ајде бре, једно пиво, шта ће ти бити, стићићеш!"
Џони узима пиво, отвара, гледа у даљину, низ улицу и вели: "У, до јаја, 89-ка!" Две и по секунде пошто је то изговорио, гужва празну лименку, баца је у канту и креће на станицу уз ноншалантно: "Ај' ћао другари, мора да палим!"
Присутни остају у неверици, једино Жекс остаје довољно прибран да му саопшти: "Ау Џони ала имаш цуг, може дете да се окупа!"
Општи смех на станици, док Џони, нови идол младих, весело маше из 89-ке у покрету.