Česta pojava, pogotovo u saobraćajnom špicu, u 3 popodne, u petak.... To je onaj period kada je autobus pun i onih koji idu i koji ne idu na posao, u školu, na balet itd. Imaginarno mesto u autobusu obično vidi osobi koja u gužvi stoji na jednoj nozi i drži se malim prstom leve ruke za šipku. Ono je obično na drugom kraju autobusa i tu kao da niko ne želi da sedne. Istoimeni putnik, GSPovac, već posle druge stanice kreće u borbu sa vremenom, kako bi probijajući se kroz kese i torbe, jakne i šalove u koje se obično upetlja, i sve to propraćeno onim "Izvin'te!" i "Samo malo!", n vreme uspeo da se dovuče do imaginarnog mesta. U trenutku pobede, nžalost shvati da je ono pokvareno, ili da na njemu sedi dete koje nije mogao da vidi. Tada taj isti putnik umoran od prethodne borbe, ostaje da stoji baš tu, u još većoj gužvi, s tim što sada čak ni malim prstom ne može da se drži za šipku, jer je ona baš na tom mestu iščupana....
Primer: Ja, milion puta....
