Imaš neku vezu po Beograd da dobijem na loto?

Ako ste nesrećnik iz provincije koji je posle sve akanje po Beograd na fakulteti i druge institucije tog tipa, još i posao našao u prestonici, ovo je standardno pitanje koje će vam postavljati mnogobrojna rodbina, prijatelji i ostali moji do mojega. Ako ste mogli sebi, što ne biste svima? Sad to što ste se akali i anđali godinama, nije njihov problem. Ako ste tako izakani još uvek u upotrebi, onda vas, logično, valja dodatno iskoristiti.
Zato je najbolje da, ako ste već ostali u belome gradu, radite pošten posao i pošteno krpite rupe na plafonu da ne prokišnjava, pričate kako za preživljavanje pušite kurčevine na kilo, nabadate se na iste bez po blama za kilo 'leba, ili, ako ste muškarac, zadovoljavate starije gospodže bez mužova otvorenih pogleda i pičaka, 'aljine i krpe vam kupio Šone Mafija, poznat po dugoj devetki i kratkom fitilju, neurotičan i šizoidan jer mu druga alatka sićušna i slabo se diže, ali i na to, jebi ga, mora se ukačite povremeno, makar prethodno žvakali satima, jer 'aljine su 'aljine, odela vam kupila ona baba što mož da vrlji sisu preko ramena. Makar im svima to bio posao snova, neće da traže veze, jer će komšije, kao i vas, posle da i' pljuju i psuju. I, što je najvažnije, odreći će vas se sami, tako da su vas rešili troškova odricanja. Odricanje u novinama preskupo, nikoga iz svoje familije ne cenite toliko da pljunete tolke pare. Nek se kurče posle kako su im čast i obraz i čojstvo i junaštvo i pičke materine važnije od keša i kolica. Na'ranite im sujetu, rod su, jebem mu mater, valja se pomažemo.
Zašto ovako? Zato što teško da oni 'oće posao čistačice ili portira koji vi jedva mož da nađete, na svaku takvu ponudu, dobićete odgovor ''ja si tej pare i'am i doma'', oni bi uglavnom instant svoju ''garniseru sa dva odelenja kulturna i na špijunku'', što bi, jelte, i značilo, instant dobitak na lotou. A što biste se toliko jebavali, kad možete da ostatak života provedete srećno, etiketirani kao kurva ili žigolo?
Problem griže savesti? Jebo grižu savesti. Dok si se akala po rupetine što prokišnjavadu, mučeći svoje jajnike i rizikujući kasnije rađanje junaka, vikao li te neki da te pita ''Kako si, mori, Milevo, šljakaju li jajnici? Kolko krvari ovaj mesec, da se nesu olenjili?''
Jok. Vikao li te neki da pita: ''Kako jaja, kako Miško? Da se nesi nagnječio po tija razdrndani dušeci i tej neudobne dašćurine?'' Njet more.
Pa koj te kurac grize savest koji moj? Ti samo 'oćeš da sačuvaš to malo jajca što ti ostalo za pokolenja, jer, ako nastaviš drugima da titraš ista, ispušio si za svaku sledeću lutriju.