Izraz koji se neizostavno pojavljuje u konstatacijama starijih nam sugrađana, kada se dogodi da ih televizijska ekipa u bilo kom kontekstu nešto priupita na ulici
-Ne mrzi Vas da po ovoj mećavi dođete na pijacu?
-Pa šta ćete, to je jedino što radim. Inače, ja sam penzionerka, pa tako malo dođem da kupim zeleni, i vratim se kući da se grejem***
-U ovim godinama igrate fudbal?
-Šta ćete, u dobroj sam formi, a imam vremena, inače, ja sam penzioner, pa tako volim da drugujem sa svojim ispisničkim društvom***
-Sa 80 godina ste položili vožnju?
-Da, šta ćete, nisam znala šta da radim, moja najbolja drugarica živi u drugom gradu. A i inače, ja sam penzionerka, pa imam vremena, iako sam svu ušteđevinu dala za ispit.***
-Gospodine Petroviću, u sedamdeset petoj godini planirate ekspediciju na Kilimandžaro?
-Ne, nije mi to naporno. Ja se osećam kao mladić. Inače, ja sam penzioner, pa dok još imam vremena, da ispunim svoju davnašnju želju.
Koliko god da je ta konstatacija tačna, prisetim se samo koliko ima supruga domaćica, kojima je u životu jedino uspelo da se dobro udaju i "zarade" muževljevu penziju...
Inače ja sam penzionerka i najradije ne bih izašla napolje do proleća, vozačku imam, al' ne vozim da ne ubijem nekog. Nasledila muževljevu penziju iako imam mog radnog staža nepunih trideset godina. Al' mi ne daju MOJU penziju.
To je drugo: to što se Vama dogodilo je već nepravda. Ali konkretno, u mom okruženju imam nekoliko sasvim drugačijih slučajeva...
Misle (s pravom?) da su privilegovani jer su doživeli penziju. Mnogi od nas neće!