Jedna od stvari posle kojih ne možeš da se ne zapitaš da li je sa tobom sve u redu, čak iako bi te deset vidovitih Zorki, Sanja Colja-like astrologa i Jovan Marić ubeđivali kako je to sasvim normalno. Da li su to, ne daj bože, podsvesne želje našeg devijantno seksualnog uma, koji je u maštanju na javi prejebao sve što hoda na dve noge, a za snove ostavio prcanje na porodičnom stablu, plus neku ovcu, pride? Ili se samo radi o jednoj surovoj i neslanoj sprdačini naših neurona, koji menjajući svoje akcione potencijale, izmiksuju sve ono što ste nekada videli i čuli, pa rendomizacijom izbace sliku fontane na Trgu Nikole Pašića, gde se na vreloj letnjoj žegi umesto Cigančića, kupate vi sa još nekolicinom razgolićenih Apolona i Afrodita, u zanosu sladostrašća, poput završne scene u filmu “Parfem”. I dohvatili ste jednu, pa drugu, pa trećeg... I san je tako realan, gotovo da stvarno osećate to vlažno uzbuđenje i napetost situacije. I jebete, i jebete... I jebete kevu kako jebete... I, naravno, nema goreg osećaja nego kad se ujutru setite da je to stvarno bila vaša keva.
- Sineeeee, ustaj, vreme je za školu! Stavila sam tati viršle. Hoćeš i tebi da stavim?
- Aaaaaaaa...! (i nastavlja se vrisak u sebi, nakon mogućih viršla asocijacija) – Neka, kevo, prvo ću da povratim!
