Infiltrirajući alter ego

Уклапање у друштво је за многе била најтежа ствар кад год били приморани на то, у било које доба живота, међутим исто то уклапање понекад је резултирало жестоким срањима.
Видиш рибу, уклопио би ти њој, али не би она теби дала да јој уклопиш јер ти имаш квадрат, а она има троугао. Међутим, ти си досјетљив, узећеш сјекиру и раскомадати тај квадрат, направити од њега троугао и покушати да јој га гурнеш, нема везе што се он распада, што се види да није природан, да је само троугао у покушају, ти то желиш!

Јебаћеш... Можда... Мало...
Али кога?
Јебаћеш оне који те не знају, њих можеш да јебеш до миле воље, тачније док не виде да си само обична маска.
Стварање алтер ега ти је донијело друштва, донијело ти је пијанчења и умакања, међутим, кад стигнеш кући шта да радиш?

Инфилтрирајући алтер его пружа велике могућности на мале стазе, наиме, пружа могућности камелеона који може бити шта год пожели кад год пожели, тако и особа која га користи.
Дружење са оваквим типовима људи представља велики изазов за околину пошто нису баш своји чим то раде.
Они су нешто попут лоптице на стоном фудбалу иду и ударају гдје год стигну и мисле да ће постићи гол, али то је у празно.
Фармерке, кариране кошуље, старке... Црне чизме, црне мајице, црне панталоне... Љубичасте мајице, зелене панталоне, шарене максерице... Која год одјевна комбинација вам падне на памет инфилтратор је има, посједује све то.

Желите музику?
Има. Ма има сваку, ево видјећете сјутра, прекосјутра, кад год пожелите, имаће је.

Желите пирсинг?
Има и то само га данас није ставио, остао му код куће, ставиће га сјутра.

Пије ли пиво?
Пије него га данас нешто боли стомак па му коктелчић жабокречасте боје више одговара.

Прихватиће те друштво, пријатељу, тако нормалног, не кењај се по себи, не глуми оно што ниси, и ја бих волио да се дружим са оним рибама па не носим тиграсте танге.