Inostranstvo

Milutin, stanovnik sela Kostojevići : I ovi naši jope digli cenu mleka, ne ostade mi kusura u džepu. Sve to treba nabiti na kolac, mene došli da kradu, poštena čojeka. Videli bi oni svoga Boga u inostranstvu !!!

Milenko, takođe stanovnik Kostojevića : Pa pametan Dragojlo, otiš'o u Švapsku. Nema tamo trte, mrte. Ima platu u one jevre. Videh ga pre neki dan dolazi sa džipem. Celo selo se okreće za njim, a on se diči kako je isp'o pametan što pobeg'o od ova naša govna.

Milena, stanovnik Beograda : Ja se po treći put porađam, doprinosim natalitetu ove zemlje, a oni ništa. Ni dinara. Poserem im se na demokratiju, ako se i može to njihovo tako nazvati...A u inostranstvu bi me k'o najveću caricu tretirali.

Simonida, profesorka latinskog u srednjoj školi : Deco, zbog čega to radite sebi i svojim roditeljima ? Zainteresujte se i vi za nešto, Boga mu poljubim ?! Al niste vi za to krivi, kriva je ova država. Pa nije ni čudo što svi ostanu nesposobni za posao koji su učili da rade. U školama u inostranstvu ogromna dvorišta, hodnici, učionice moderne. Na svakom stolu kompjuter. I onda se pitaju što propadamo kao država.

Vlade, mladi građanin Novog Sada : Ajoj, brate kupih patike, pukoh 100 evra.

Marko, drug gore pomenutog Vlada : Brate, iste takve 20 evra u Inostranstvu. Puko si za kolko šljakaš ceo mesec.