Ispoetio se onaj koji je toliko pisao,čitao i učio napamet poeziju kako bi šarmirao i privukao sebi voljenu osobu,da je počeo poeziju da koristi i u običnom govoru.
--Brate jutros dok sam čekao bus smrzao sam se kao pička,nije mi dobro.Jel tebi zima?
--Ne pitaj me da l` je zima dok po rosi s ciganima brilijante za kravatu biram..
--Brate jel ti dobro?Šta maštaš?!
--Nije to nikakva bajka.Neka bezazleni zato zapuše svoje uši i ćute.Zavoleli smo se,ponešto pseći i svetački.Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba..
--Ostaćeš ti bez zuba,šta se poetiš??----------------------------------------------------------------------------------------------
--Operi ruke i hajde da jedeš.Ispekla sam ti hleb dođi
--Smeša se peče na dvesta stepeni,dok sasvim ne porumeni.Onda se izvadi i posluži,na tanjir jedan duži,pa se jede sve u slast a pekaru svaka čast!
--Ama konjino jedna nisam kupila ovaj hleb,nego sam ga ispekla,poštuj malo svoju majku i dođi da jedeš ostavi se televizora!
--nikada zavičajni izvori
ne behu bistriji
nikada pesma čobanska
ne odzvanjaše tako osunčanim bregovima
nikada više šume ne igraše lepšu pesmu
nikada tako ne sanjahu sunce i vetar
nikada više moje laste ne zapevaše
takvu pesmu o prolećnim buđenjima
kao onda kada sam bio u tvome naručju
majko
pesmo meću zvezdama
--Što se poetiš nesretniče?!
