Isporučenje Haškom tribunalu

(Стан Петровића, 5. спрат, недјеља, 5.30 часова)
__________________________________________________________________________
ДИИИНГ-ДОООНГ, ДИН-ДОНГ, ДИИИИИИН-ДОНГ

(Чује се увртање кључа у вратима, а иза њих васкрсава лик фурије са папилотнама на глави бледуњавог лица и подочњака у виду огромних кеса од неспавања)

- Е, Славице, ми довели овог твог, мало је пресисао вечерас, скаче цијелу ноћ и виче како је лијепо кад су сви другари поново на окупу. Видим ја да ће њему ово окупљање поводом дваес година матуре на нос да му скочи. И да, ударио је главом у гелендер кад смо га наслонили на зид малоприје да мало одморимо, високо сте, а лифт не ради. Овај твој коњ има 120 кила, к'о да га за зимине товиш...

- Вала да знаш и да хоће. Шта је стоко пијана, чим ме нема, флаша под руку па удри, јеб'о те онај ко те састави са мном!!! Нек је лупио, како се не сурва низ степенице да га више не гледам. Јебаћу ти ја мамицу ону која те родила, само да се истријезниш...

- Немој тако, Славице, сваком се од нас деси да претјерамо некад, ето тако сам и ја...

-МА БАШ МЕ БРИГА ЗА ТЕБЕ ИДИОТЕ ЈЕДАН! ШТО СИ МУ ДОЗВОЛИО ДА ПИЈЕ КАД НЕ ЗНА?! Пусти вас човјек ко људе, а ви к'о керови пуштени с' ланца... Ајде, бар си га довео, боље нег' да жвалави интерфон, да буди цијели комшилук па ја морам да га вучем по степеницама уз презирући поглед комшија на леђима. Прошли пут смо били трач партија мјесец дана по згради... Јооој, скотино, скочиће теби чашица на нос, ја кад ти кажем!

(Залупише се врата, а носачи пијаног господина се само згледаше)

- Боље да смо га испоручили Хашком трибуналу, бар би имао шта да једе тамо...