Ispovest jednog postera

Jednom sam bio samo običan Google image search. Zvao sam se BorisTadić02.jpg. Mnogi su me skidali, neki samo guglovali, ali jednog dana sam prestao postojati kao takav. Sačuvan sam na desktop pored slika Cucknorris.jpg i Ekrem.png. Odjednom me je oblio hladan znoj. Imao sam loš osećaj. Neki klinja je zurio u mene sa druge strane stakla. Smejao se. Počeo je nešto da klikće. Krenuo sam biti uploadovan. Video sam šta je pisao. Vrištao sam očajnički: ''Ne! Molim te nemoj! Dovoljno je moje braće postalo glupi poster o Tadiću! Ne želim takvu sudbinu. Ne, samo nemoj foru o izvinjavanju. Jao Bože pa ti ćeš stvarno da napišeš : Izvinjavam se sto sam prdno! I još sa smajlijem. Čekaj, još možeš da iskoristiš ovo i da napraviš dobru foru. Ne! Ne klikći: pošalji!"
Sve je bilo odjednom gotovo. Našao sam se izobličen i kaljavog obraza čekajući neminovno. Skor je bio 1:8. Onaj jedan plus je bio sa duplog naloga BobanZmaj02, dok sam kreiran sa BobanZmaj01. Osetio sam hladnoći kako klizi niz kičmu. Obrisan sam. Postao samo bela stranica sa par reči. Sada plutam u ništavilu. Osećam se kao da padam ali nema dna. Svakog dana hiljade slika doživi isto. Ponked se pitam da li ima pravde na ovom svetu.